|
Zivot ljudske duse
FIZICKA SMRT NIJE KRAJ
ZIVOTA DUSE
Naucna istrazivanja i saznanja o postojanju zagrobnog
zivota.
Rezultati novijih istrazivanja predstavljeni pred
naucnicima u California Institute of Technology, ponovo
su ozivjeli raspravu: da
postoji zivot poslje smrti ili
nesto sto se naziva ?zivot ljudske duse?
.
Dr Sam Parnia
, jedan
od ljekara iz Glavne
bolnice Southampton u Engleskoj, koji se bavi
proucavanjem takozvanih ?iskustava u blizini
smrti? (NDE) , tvrdi da je primjetio
da su ljudi razmisljali i kada mozak nije pokazivao
nikakve funkcije. Neki od njih, koji su uspjeli
da se ?povrate u zivot? jasno su se sjecali
tih svojih razmisljanja.
Ovaj britanski lekar i naucnik tvrdi, kako ima dokaz
da se svest zadrzava i kada mozak prestane da
funkcionise, odnosno kada je pacijent klinicki
mrtav. Dr Sam Parnia je vrlo ozbiljan kada tvrdi, da
postoji mogucnost postojanja svesti ili duse,
zadrzavanja misli i razmisljanja, cak i kada je
bolesnikovo srce stalo, disanje se prekinulo i kada
aktivnost mozga ne postoji.
Dr Parnia i ekipa naucnika koji su istrazivali
iskustva ?u blizini smrti?, tvrde da su pronasli
dokaz koji pokazuje da svest moze da se zadrzi i
posto mozak prestane da funkcionise.
 Njihove detaljno
vodjene statistike pokazuju: da od 63 bolesnika koji
su imali srcani udar, njih 56 nije imalo nikakva
secanja na period u kom su bili bez svesti, tacnije
- klinicki mrtvi. Ipak, sedmoro, od kojih se za
cetvoro vjeruje da su se nasli ?u blizini smrti?,
tvrdi da su osecali mir, spokojstvo i zadovoljstvo,
vreme se ubrzalo, izgubili su svest o telu, ugledali
su jarko svetlo, zasli su u drugaciji svet, susreli
su se sa ?misticnim bicem? i stigli su do ?tacke sa
koje nema povratka?.
Neki naucnici veruju da upravo nizak nivo kiseonika
moze da prouzrokuje iskustva ?u blizini smrti?, ali
on nije zabelezen ni kod jednog bolesnika koji su
doziveli infarkt.
Tim naucnika koji je vodio istrazivanja, objasnjava
da niko ne razume na koji tacno nacin mozdane
stanice stvaraju misli i veoma jasno predocavaju
mogucnost da je um, ili svest, nezavisna od mozga.
Mozdane stanice su prema njihovim recima, jednake
bilo kojim drugim stanicama. Mogu proizvoditi
proteine i hemikalije, ali nisu sposobne da
proizvode misli koje posedujemo. Neosporno je, da je
mozak potreban za pojavljivanje (aktivnost) uma, bas
kao sto televizor preuzima elektromagnetne talase iz
okoline i pretvara ih u slike i zvuke - objasnjava
dr Parnia.
Nakon inicijalne dr Parnijeve studije neki doktori
su bili vrlo nadahnuti, tako da su osnovali novcani
fond kako bi podstakli dalja istrazivanja i
sakupljanje novih podataka.
O razlicitim iskustvima ?u blizini smrti? govori se
vec vekovima, medjutim istrazivanja dr Parnijeva
imaju tezinu, jer se ni kod jednog ispitanika nije
mogao izmeriti nizak nivo kiseonika, za koje
skeptici tvrde da doprinose fenomenu neobicnih
iskustava.
Medjutim, dr Kris Frimen (Chris Freeman), psihijatar
i psihoterapeut iz Royal Edinburgh Hospital-a, tvrdi
da ne postoji dokaz da su se iskustva o kojima su
govorili bolesnici, uistinu pojavila kada je mozak
bio iskljucen.
?Znamo da secanja mogu da zavaraju. Potpuno tacno
mozemo odrediti da se nesto dogodilo, ali jako tesko
mozemo da znamo kada. Sasvim je moguce da su se ta
iskustva pojavila tokom oporavka, ili bas neposredno
pre klinicke smrti. Mislim, da je za sada vrlo malo
dokaza za tvrdnju, da su se ona dogodila dok je
mozak bio iskljucen? , zakljucuje dr Frimen.
 Skeptici tvrde, da se
secanja kod bolesnika javljaju u kratkim trenucima
dolazenja i gubljenja svesti. Medjutim, dr Parnia
odgovara da je u slucajevima kada je npr. bolesnikov
mozak pretrpeo traumu prilikom automobilske nesrece,
nemoguce da se on seca trenutaka pre ili posle
gubitka svesti. Secanje se javlja posle nekoliko
sati, pa cak i dana.
Od vremena objavljivanja prve studije, dr Parnia i
njegove kolege pronasli su 3.500 ljudi kod kojih su
se ?lucidna pamcenja? javljala za vreme klinicke
smrti. Mnogi su se plasili da otvoreno govore o
takvim iskustvima, jer su strahovali od moguce
rekacije okoline, kao i da ih ne proglase ludima.
Naravno, iskustva iz svakodnevnog zivota se
razlikuju od kvaliteta dozivljaja i iskustva koja
postoje ?izvan zivota? i/ili ?sa druge strane
zivota?, tako da je osnovno pitanje (primedba)
koliko je moguce u naucnim okvirima (ogranicenjima)
postaviti jasne definicije o necemu sto nije
?sadrzajno dostupno? poimanju svesti koja postoji na
ovom nivou svakodnevne svesti. Ako je nesto izvan
?svakodnevne svesti?, onda mora postojati mogucnost
zadiranja u ?prostor? i/ili iskustvo koje postoji na
nekom drugom nivou ili polju svesti.
Pitanje i tema koja
ostaje za razmisljanje :
Da li je fizicko tjelo
i nase saznanje starije od duse?
Reinkarnacija..
SEDAM DJELOVA
LJUDSKOG BICA
(rasporedjeni kao tri djela
duse – monada)
DUH
1. Bozanski ili kosmicki princip.
2. Stanje nirvane.
3. Individualna kosmicka inteligencija.
"Individualno" se uzima kao besmrtni monad (dusa),
koji prenosi karmicke odredbe iz prethodne
reinkarnacije.
Sve zajedno cini – INDIVIDUU
DUSA
4. Ego - psiha i svesnost o sopstvenom postojanju.
Ego predstavlja granicu razdvajanja izmedju monada
(duse) i tela.
5. Astralno telo - nezavisna svest koja moze da se
odvoji od fizickog tela i nastavi da zivi i posle
smrti. Vodi poreklo od stanja nirvane u individui.
6. Etericko telo - zivotna snaga koja cini nasu
auru. Fizicko telo ne moze da postoji bez nje, a i
ona nestaje brzo nakon smrti.
MATERIJA
7. Fizicko telo - sve vidljive osobine jedinke
(pojedinca) tokom njenog zivota. Fizicko telo
ukljucuje sve funkcije i aspekte bica: razum,
emocije, vestine, memoriju ...
Sve zajedno cini – LICNOST
LICNOST - prolazno
Na osnovu ezoterickog tumacenja, licnost se sastoji
od svih osobina koje traju samo za vreme zivota.
Fizicko telo je glavna komponenta tog perioda, zatim
tu su ukljuceni energija, secanja, snaga karme i sve
slabosti smrtnika. Licnost sama po sebi -
predstavlja samo jedan deo coveka.
INDIVIDUA - besmrtno
Ona je neodvojiva i nedeljiva, sastoji se od svih
delova zivota jedne licnosti koji ce nastaviti da
postoje i kada fizicki zivot prestane. Sasvim
razvijeni duh je besmrtan, a monad (duh) kada
postigne taj stepen razvijenosti, ima ostvaren
potencijal za mogucu reinkarnaciju.
PRINCIP INDIVIDUALNOSTI
Svi ljudi imaju jedan monad (duh) koji je
individualan i besmrtan. Taj monad (duh) se spusta
iz duhovnog sveta u fizicko telo i ostaje u njemu za
vreme ljudskog zivota, da bi se nakon smrti ponovo
vratio u duhovnu sferu.
Biljke i zivotinje imaju zajednicki monad (duh),
koji se ponekad naziva "zajednicka dusa" koja
postoji na astralnom planu. Zrak astralnog plana
(dusa biljke ili zivotinje) i posle smrti se vraca
nazad. Sve biljke i zivotinje imaju astralna i
etericna tela, ali posto je njihov monad (dusa)
zajednicki svim vrstama, ne razvijaju ego, niti se
reinkarniraju, sve dok ne dodje do pocetka
individualizacije. Za neke zivotinje se smatra da su
daleko napredovali u procesu individualizacije, npr:
macke, majmuni, psi, konji, delfini, ptice.
PROCES REINKARNACIJE
Najezotericnije doktrine smatraju da se muskarci
ponovo radjaju kao zene, tu tvrdnju potkrepljuju
teorijom da se ono sto se nalazi unutar jednog
zivota manifestuje na spoljnoj formi sledeceg. Vreme
izmedju inkarnacija zaivisi od duhovne evolucije i
relativno je vremenu koje se provede na duhovnom
planu, odnosno izmedju smrti i ponovnog rodjenja.
Veruje se da se u proseku monad (dusa) reinkarnira
dva do tri puta, za vreme zajednicke ere koja traje
2160 godina, ali to moze da bude i cesce ukoliko do
smrti dodje nasilno ili na neprirodan nacin.
Za oznacavanje eterickog bica koristili su se
razliciti termini, cak i danas imamo u opticaju
veliki broj sinonima za opisivanje energije
eterickog tela npr:
Stari Kinezi - Ci energija
Kabalisti - sarafenska mudrost
Polinezani - mana
Alhemicari - etar
Ruski naucnici - energija bioplazme
Vilhelm Rajh - biljno isijanje
Savremena medicina - psihosomatski fenomeni
Nastavice se....
|
