Livnograd

Evo malo da uzivamo u poeziji g-dje Mirjane Lukić - Ćalić,
od srca vam hvala na ovoj vasoj preljepoj poeziji..

(C) Mirjana Lukić - Ćalić

Pismo ERME BOMBECK koje je napisala kada je otkrila da umire od raka i upuceno je svima kao opomena.

Kada bih ponovo prozivjela zivot, otisla bih u krevet kada sam bolesna umesto pretvaranja da ce se svet prestati okretati ako ne budem prisutna.
Manje bih pricala i vise slusala.
Pozvala bih prijatelje na veceru cak i ako je tepih umrljan ili je kauc izbledeo.
Pojela bih kokice u dnevnoj sobi i manje bih brinula o cistoci.
Odvojila bih vreme za slusanje mog dede o lutanju kroz njegovu mladost.
Preuzela bih vise odgovornosti koje je nosio moj muz.
Ne bih nikada insistirala da prozori automobila budu zatvoreni u sred leta
jer je moja kosa upravo izfrizirana i uredjena.
Sela bih na travnjak bez obzira na mrlje od trave.
Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a vise promatrajuci zivot.
Ne bih nikada kupila nesto sto je prakticno, jer se nece videti mrlje ili zato sto ima dozivotnu garanciju.
Umesto sto sam zelela da sto pre prodje devet meseci trudnoce cenila bih svaki trenutak i shvatila da je carolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem bogu u stvaranju cuda, zivota.
Kada bi me deca naglo poljubila, ne bih nikada rekla: Kasnije. Sada operite ruke pre rucka.
Bilo bi mnogo vise -Volim te- umesto -Zao mi je-
Najvise bih, kada bih imala drugu priliku za zivot, cenila svaku minutu,
gledala je i zaista videla i nikada se ne bih osvrtala.

Prestanimo se znojiti zbog malih stvari.
Prestanimo se brinuti o tome tko nas ne voli i tko ima vise ili tko sta radi.
Umesto toga, pocnimo ceniti odnose koje imamo sa onima koji nas vole.
Razmisljajmo o tome cime nas je bog blagoslovio i sto cinimo svaki dan da poboljsamo sebe, umno, fizicki i emocionalno?

POKLONI MI NOĆ

Ne tražim ti vernost,
ne želim za večnost
samo na tren dodji.

Pomiluj me dahom,
zagrli me čežnjom
kao dašak vetra
kroz moj život prodji.

Bar jednom ko´ nekad
pogledaj me nežno
i bez reči reci koliko me voliš
a ja ću za uzvrat otvoriti dušu
u njoj čitko pise koliko me boliš.

Ne tražim ti suze
a ni pokajanje,
ni osvetu neću
najbolje je tako.

Godine su prošle,
izbledele slike
više nije važno
Ni zašto? Ni kako?

Ne tražim ti srce,
neću obećanja
samo na tren dodji
želim da te vidim,
da me želja mine
kao dašak vetra
kroz moj život prodji

(C) Mirjana Lukić - Ćalić

Ovo nije moj svet

Ja,
kap u moru,
zrno u pesku,
latica na cvetu,
usamljena i ne shvaćena,
jedna od mnogih na ovom svetu.

Plačem bez suza i glasa,
govorim tudjim jezikom,
primećujem prve bore
i igram se izmišljenim likom.

I ova četri zida
i ova zraka sunca
poput okova
stežu me oko srca.

Željna sam moje ravnice,
polja pšenice i crvenog maka
guše me ova svetla velegrada
ja samo hoću
moj komad mraka.

I hoću moje - juče-
jer ovo -danas-
i ono -sutra-
sve je tudje.

Ne,
ovo nije moj svet.

(C) Mirjana Lukić - Ćalić

RECI MI...

Reci mi,
ti,
koji preploviš planine i mora
ponekad svratiš do njegovog doma,
reci mi:
Vidiš li kajanje u njegovim očima?
Da li me sanja u dugim noćima?
Reci mi...

I ti, zoro, što si me izdala,
što si ih vešto od mene krila
pod okriljem tvojim njoj se prepustio,
nikad ti nisam oprostila.

Al´reci, ne štedi me boli:
Da li mu čeznja grudi razdire?
Da li me još voli?
Da li u duši oseća
da sam mu blizu, bliže nego ikad
noćas,
posle mnogo proleća?

Reci mi...

(C) Mirjana Lukić - Ćalić

VOLELA BIH

Volela bih osvaniti
bez suze na licu
ogledalo pogledati
i videti pticu.

Da se vinem u visine,
toj lepoti divim
da mi bude sve svejedno
gde si i s kim zivis.

Ili da sam cvet
zazalila ne bih
da me pazis i negujes,
da mirisem tebi.

Da sam ti bar uspomena
ili tvoja sena
al´ carobne moci ne mam
zato sam jos uvek zena.

Niti cvetam, niti letim
samo dusa pati
sta bi bilo kad bi bilo,
nikad necu znati.

(C) Mirjana Lukić - Ćalić

AKO SE SRETNEMO

Ako se sretnemo
jednom,
posle mnogo godina
   -baci niz vodu sećanja-

Za ove bore na mome licu,
za ove sede u mojoj kosi,
za prezime koje nosim
   -ne pitaj-

Svoje mi ime poveri
kao da me vidiš prvi put,
kao kad´ osetiš da je pred tobom
   ona,
    koju čekas celog života.

Pomiluj me nežno.
Kao dašak vetra,
kao prvi put
   da osetim klecanje u koljenima
    i jato leptira u grudima.

Poljubi me i kaži
-moja si ljubav za sva vremena-

Uroni mi u pogled
kao prvi put.

(C) Mirjana Lukić - Ćalić

NE RECI NI REČ

Zagrli me cvrsto
i samo ćuti.
Tvoja mi je ruka slamka spasa
a tvoje rame mirna luka.

Opusti se,
progutaj sva pitanja.

Ne mogu ti reći
ni zašto mi uzdah grudi razdire,
ni zašto mi je pogled prazan
dok se reka suza
u more uliva.

Ne govori.

Pusti me da sanjam
tu,
u tvome krilu,
u svojoj samoći.

Možda ću se probuditi
sa osmehom zaljubljene žene
svesna,
da su loši dani
ostali iza nas.

Možda ću se probuditi
bez otrovnih strela sećanja
sigurna,
da nikada neću kročiti stazom
koja do njega vodi.

Ne reci ni reč,
možda...

(C) Mirajana Lukić - Ćalić

TEBI, MILI

Znaš, Mili
shvatam tvoje reči i tvoje ćutanje,
obećanje od kojeg nema ništa,
ustvari
shvatam sve tvoje postupke.

Ja,
platila sam grehe svoje mladosti
i još ih plaćam
ali dok ne dodješ sam
ja neću da te vraćam
u svoj sumorni svet.

Ni jedne kule ne stigoh sagraditi,
ni jedne svoje snove ostvariti
a mladost brzo prodje
i kada pomislih da svemu je kraj
samoća opet dodje
i ovlada mojom dušom.

Sve što je bilo nesta
u vihoru moje mladosti
i gorke čase žuči,
i retki trenutci radosti
jedino ti mi osta
kao opomena da krenem,
da svega je bilo dosta.

I jednom,
kada sve prodje,
kada nestanu moji mladalački sni
znaću jedina ja
da si me spasio ti,
MILI

(C) Mirjana Lukić - Ćalić

NE, NIKADA

Nikada nećeš saznati
kako mi je u ovom svitanju
sa cigaretom u ruci,
sa suzom u oku,
umornim telom i praznom dušom.

Nikada nećeš saznati
koliko mi znači tvoja ljubav
i mrtva slova na papiru
pisana tvojom rukom.

Nisi video moje suze
i nikada nećeš videti
niti ćeš ikada saznati
da je svako slovo tvoga imena
natopljeno mojim suzama.

(C) Mirjana Lukić - Ćalić

NEDELJE JEDNE

Nedelje jedne zaječaće zvona
odjeknuće tišinom orgulja zvuk
a ja u belom pred oltarom
stajaću sa nekim strancem.

Zakleću se njemu na vernost do groba,,
obećati ljubav za sva vremena
i smijaće se ljudi tu pored mene
misleći da sam sretna žena.

A ja ću uvek voleti tebe
kao i prije, kao i sada
i ako se mojim venčanjem ruši
sva naša sreca, sva naša nada.

I kada zablista prsten venčanja
skupiću snagu, pobediti sebe
ali kada kažem sudbonosno ,,DA''
zatvoriću oči i videti tebe.

Nedelje jedne zaječaće zvona,
umreti za večnost će naši sni
a ja u belom pred oltarom
želeću da si kraj mene ti.

(C) Mirjana Lukić - Ćalić

ZABLUDA

U istoj ulici, na istom mestu
čovek ceka,
a ja onako iz daleka
pomislih da si ti.

I žurim da te vidim
i nosim ti srce na dlanu,
zamagljen pogled, suzu u oku
i uvek istu, ne zaceljenu ranu.

Ubedjujem srce da hrabro bude,
da me ne izda još ovaj put
jer osećam negde duboko u duši
da mi se raduješ i nisi ljut.

Imam ti mnogo toga za reći,
ne može u jedan susret stati
prošle su godine, večnost cela
mnogo je toga što želim znati.

Ovo je grad mladosti naše
i budi u meni uspomenu
i nije me briga sto pričaće ljudi
i neću noćas da mislim na nju.

Na domak sam tebi i ruke širim
jos samo ti želim u zagrljaj pasti
al´ tada shvatih zabludu svoju,
ne, to nisi ti.

Al´ nešto tvoje u njemu ima
i pokreti mu kao tvoji,
čak mu i pogled miriše na tugu
dok ispred mene stoji.

Prolazi rukom kroz kosu
i ne zna šta bi mi rekao,
igrom sudbine on je tu
na mestu gde si me uvek čekao.

Poteče reka mojih suza
al´ ko je on da ga se stidim,
u želji da snovi postanu stvarnost
u njega gledam al´ tebe vidim.

I zovem ga imenom tvojim
a on me nemo gleda
na rastanku ipak tiho mu rekoh:
,,Oprosti, ličis na njega."

(C) Mirjana Lukić - Ćalić